Prema zadnjim podacima Federalnog zavoda za statistiku u FBiH ima 389. 276 nezaposlenih. Ja sam jedna od njih i to od 2011. kada sam zavrsila fakultet. Buduci da zivim u maloj sredini gdje svi znaju cija sam i sta sam, ja sam prisiljena da budem nezaposlena osoba, bilo da se tice posla u mojoj struci ili bilo kojeg drugog posla.
Sva ova situacija pocinje da utice na mene i moje psihicko zdravlje. Kao prvo, vise samu sebe ne poznajem. Nisam vise vesela, vazda sam u nekom depresivom stanju i onda kad se nade neko da me ˝podjebaje˝ u vezi posla dode mi da placem ali se suzdrzim jer sam obecala samoj sebi da me niko nece vidjeti da placem osim mojih roditelja. A sto se tice njih, roditelj ko roditelj obraduje se za sitnicu pa me jos vise zaboli kada oni budu tuzni. Ne volim da placem pred njima i ne pamtim kad sam zaplakala pred njima jer znam da njih ovo moje stanje u vezi posla boli vise nego mene, ali jutros nisam izdrzala… Sad se kajem sto sam plakala jer njih moja suza boli vise nego mene. Suza je suzu dostizala, pa se moram da zapitam sta sam ja to toliko Bogu skrivila da me ovoliko kaznjava, zar sam ja toliko losa osoba? Odgovora i dalje nema, samo sutanje sa Njegove strane.
Da se razumijemo, otisla bih ja iz ovog mog malog grada negdje gdje me niko ne poznaje i gdje niko ne zna moje porijeklo, otisla bih i u inostranstvo ali nisam u financijskoj situaciji. I sad samo ostaje nada u bolje sutra mada sam i nju izgubila za ove cetiri godine.
pa čuj, ev’ recimo i ja imam fakultet, ali ne radim posao koji bi “trebao” tj. ne radim u struci..jesam odradio pripravnički i to, ali posla nsiam našao, a nisam nešto plaho ni tražio, iskren da budem..iz različitih razloga da ne idem sad u tu priču…ali radim šta ima da se radi, i ne bi plaho birao..dakle daj šta ima dok ne bude bolje aBda…
Mislim da ti to “krivljenje” Boga što nemaš posao ne pije vode..i po Božijem, svijet ne funkcioniše baš tako – dobar sam i sve je kako haoću, sve mi je potaman..jok..ali opet posebna priča
nego i ti, ako ima nešto drugo, ako već nema u struci, prihvati i radi, vidječeš da ćeš se osjećati bolje ..
ja lično nemam nekakvih predrasuda prema bilo kojem poslu, sutra bih meo i cestu i čistio wc na stanici…bitno je da u glavi poredaš stvari…jer zadovoljstvo je u tebi a ne oko tebe..haj odužio sam 😀
Ja ne biram poslove. Znaci, ne mogu naci posao niti da cistim ulice ili bilo sta drugo zbog predrasuda okoline. Imam dana kada krivim neku visu silu zbog svega sto mi se dogodilo a nekada jednostavno nirvana. Vjerovatno da si prosao kroz sve ovo kao ja imao bi isto misljenje a mozda i ne bi. 🙂
Sta si studirala ako se smije znati? Jesi li gledala u drugim gradovima ako postoji mogucnost za nesto? Drzim ti fige da sebi nesto uskoro nadjes. Sretno!
Pravo 😀 hvala za podrsku, nadam se da ce uskoro biti nesto