Javno priznajem da sam slagala nesto ogromno, toliko ogromno da mislim kad bih rekla istinu, da mi ta doticna osoba ne bi povjerovala, jer sto puta izrecena laz postaje istina. Lazem joj od oktobra.
I svaki put kad vidim tu osobu, pozelim joj reci istinu ali onda se ujedem za jezik jer znam da mi ne bi vjerovala. U meni se lome oluje, ali ja i dalje lazem. Kako da kazem istinu, kako da mi ta osoba oprosti, kako?
Sebicna sam. Znam.
Pazi se lazi, ne kaze se dzabe u lazi su kratke noge 😀
Istina oslobadja. Daje mir.. Reci ovako : CULA sam da je tako i tako… KAZES istinu.. Mora da sma pogrijesila i dobila pogresan info pa sam ti tako rekla a bila sam uvjerena u to… Reci zbunjena sam skroz rekla sam ti tako a pricaju oni ovako ( istinu)